Ovaj odeljak internet prezentacije BioVill sadrži i prikazuje najčešća pitanja (FAQ) o konceptu bioenergetskog sela i o razvoju projekta, a postavljaju ih građani i zainteresovane strane na lokalnim info pultovima u BioVill selima u Hrvatskoj, Makedoniji, Rumuniji, Srbiji i Sloveniji. Spisak ovde predstavljenih pitanja nije iscrpan. Ukoliko imate dodatnih pitanja, pozivamo vas da se obratite predstavnicima projekta na lokalnim info pultovima. Za kontakt podatke informišite se u „Odeljku Bioenergije“ na internet stranici.

1.     Šta je bioenergetsko selo?

Bioenergetsko selo je selo, opština, naselje, zajednica ili njen deo koji proizvodi i zadovoljava većinu svojih potreba za energijom iz lokalnih izvora biomase, npr. iz ostataka iz poljoprivrede, šumarstva i otpada, kao i iz drugih obnovljivih izvora energije. Kako bi se obezbedila dovoljan toplotni i energetski itlaz, bioenergijska sela obično koriste nekoliko tehnologija različitih kapaciteta, kao što su: kotlovi na sečku, peći na pelet, kotlovi na drva, postrojenja za biogas, kombinovane toplane i elektrane na sečku ili biogas itd. Većina domaćinstava u selu priključena su na malu mrežu javne toplane.

Za više informacija, molimo pogledajte animirani fim projekta BioVill: https://www.youtube.com/watch?v=v2YI6G63oXk

2.     Koji su ciljevi potencijalnih bioenertgetskih sela projekta BioVill?

Ključni akteri u selu pripremili su zajednički specifične ciljeve za svako selo (obično su to radile bioenergetske radne grupe), koje su predstavili u Strateškim ciljevima za bioenergetsko selo. Ova dokumenta dostupna su na lokalnim info pultovima u selima ili na http://www.biovill.eu/bioenergy-villages/.

Opšti ciljevi bioenergetskog sela uključuju sledeće aspekte:

·         Zalihe biomase proizvode se lokalno i održivo;

·         Snabdevanje energijom iz lokalnih obnovljivih izvora najmanje je u nivou potražnje sela za energijom;

·         Potražnja za grejanjem pokriva se iz lokalno proizvedene biomase ili drugih oblika obnovljive energije;

·         Poslovni model korisnicima, farmerima i vlasnicima šuma omogućava da postanu vlasnici postrojenja;

·         Stvaranje bioenergetskog sela zasniva se na velikom učešću javnosti.

3.     Koji su primeri najbolje prakse za bioenergetska sela?

Postoje mnogobrojni primeri dobre prakse za bioenergetska sela, naročito u Nemačkoj i Austriji, u kojima je i razvijen koncept bioenergetskih sela. Ovo su neki od primera:

Austrija:

·         Bruck an der Leitha: www.energiepark.at (na nemačkom jeziku)

·         Güssing: www.eee-info.net (na nemačkom jeziku)

·         Joglland: www.klimaundenergiemodellregionen.at (na nemačkom jeziku)

·         Kötschach-Mauthen: www.energie-autark.at/show_content2.php?s2id=276 (na nemačkom jeziku)

·         Mureck: http://www.seeg.at/ (na nemačkom jeziku)

Nemačka:

·         Grosselfingen: https://www.grosselfingen.de/,Lde/Bio+Energie.html (na nemačkom jeziku)

·         Oberharmersbach: http://www.buerger-energie-oberharmersbach.de/index.html (na nemačkom jeziku)

·         Schlöben/Thuringia: https://bioenergiedorf.schloeben.de/bioenergiedorf/(na nemačkom jeziku)

·         Tangeln/Saxony-Anhalt: www.facebook.com/lu.tangeln

·         Untermaßholderbach: http://www.untermassholderbach.de (na nemačkom jeziku)

Za više informacija, pogledajte brošuru sa najboljim primerima, koju je pripremio projekat BioVill (Rezultat D2.1): http://www.biovill.eu/results/biovill-publications-en/.

4.     Kako se bioenergetski projekat može pokrenuti?

Svako selo/opština/zajednica mora pronaći svoj način razvoja bioenergetskog projekta i prerastanja u bioenergetsko selo. Oni, međutim, moraju da prate neke opšte preporuke o osnovnim principima za razvoj bioenergetskog sela:

·         Identifikacija lokalnih lidera: treba identifikovati lokalne lidere kako bi se uspostavile radne grupe građana koje prave prve korake i motivišu druge građane da im se pridruže.

·         Izgradnja poverenja i prihvatanja projektne ideje u selu i uključenje što je više moguće građana od samog početka.

·         Precizna analiza stanja, izvođenje realnih zaključaka i proračuna, i predstavljanje konkretnih činjenica i opcija građanima i zainteresovanim stranama.

·         Nastojanje da se aktivnosti iskombinuju sa drugim infrastrukturnim projektima u selu, i da se iskoriste svi postojeći programi podrške i spoljni stručnjaci.

Svako ko ima ideju može da pokrene projekat bioenergetskog sela. Obično su stanovnici sela glavni pokretači energetske tranzicije u selu. Lokalni lideri ili manje grupe veoma često preduzimaju prve korake i započinju proces. To, po mogućnosti, znači da razvoj bioenergetskog sela treba da bude proces odozdo nagore, odnosno, proces koji sprovode građani.

5.     Koji su rizici i izazovi za uspešno uspostavljanje bioenergetskog sela?

Jedan od ključnih faktora u razvoju bioenergetskog sela je pronalaženje izvodljivog poslovnog modela i uključenje/koordinacija svih relevantnih aktera u lancu vrednosti (npr. proizvođača i prerađivača drveta, proizvođača i distributera toplote, potrošača, opštine, itd.).

Ostali veći rizici i izazovi za uspešno uspostavljanje bioenergetskog sela su:

·         Nedovoljno interesovanje potencijalnih korisnika bioenergije (građana, kompanija, javnih ustanova, itd.).

·         Odsustvo lokalnih lidera, koji npr. treba da pokrenu i podstiču razvoj projekta.

·         Nedostatak iskustva ključnih zainteresovanih strana (administracije, finansijskog sektora, građana, stručnjaka) u bioenergetskim projektima, npr. banke nevoljko odobravaju kredite za                          investicije u bioenergiju.

·         Administrativna opterećenja/prepreke, npr. nedovoljna podrška opštine/lokalne uprave za pribavljanje potrebnih dozvola.

·         Nedovoljno sredstava/instrumenata podrške (krediti od banaka, kreditne linije sa povoljnim kamatnim stopama i grejs periodima, nacionalni i programi Evropsle unije).

6.     Ko odlučuje koji objekti će biti uključeni u mrežu javne toplane?

Odluku o osnivanju bioenergetskog sela u okviru BioVill projekta u 7 sela doneli su lokalni lideri i/ili bioenergetske radne grupe na osnovu prethodno prikupljenih i analiziranih podataka. Odgovarajuće studije se mogu naći i pogledati na lokalnim info pultovima. Sakupljanje detaljnih i tačnih podataka o dostupnim lokalnim i regionalnim potencijalima, kao i dati okvirni uslovi i izrada prvih tehničkih i ekonomskih procena važni su koraci za uspešno pokretanje bioenergetskog sela. Bez proverljivih činjenica i jasnih argumenata koji ukazuju na moguća rešenja i bez predstavljanja koristi, građani, a naročito oponenti ne mogu se ubediti u dobrobit od projekta, što znatno može da omete celokupan proces. Javne toplane najčešće pružaju mogućnosti priključenja novim zainteresovanim korisnicima, ali samo ako je njihovo priključivanje na mrežu ekonomski i tehnički opravdano za celokupan sistem.

7.     Koje dozvole i postupci su potrebni za uspostavljanje bioenergetskog sela?

Osnivanje bioenergetskih sela veoma je složen proces. On podrazumeva nekoliko faza, npr. planiranje, izgradnju, rad, održavanje i unapređivanje, za šta je potrebno ispoštovati niz pravnih postupaka i pribaviti znatan broj dozvola, odnosno podneti npr. plansku dokumentaciju, pribaviti građevinsku dozvolu, ispuniti specifične tehničke i uslove zaštite životne sredine. Svi ovi propisi zavise od postojećeg pravnog okvira u relevantnoj zemlji.

Da bi se iskoristili investicioni fondovi EU i drugi međunarodni programi pomoći, potrebno je pripremiti kompletnu projektnu dokumentaciju i pribaviti sve dozvole, uključujući:

·         Nabavke za dodelu ugovora o izradi projektne dokumentacije;

·         Projektovanje i projektnu dokumentacije;

·         Pribavljanje potrebnih dozvola (lokacijske dozvole, građevinske dozvole, upisa u katastar parcela koje će se koristiti za cevovode sistema javnih toplana).

8.     Koji je najčešći poslovni model bioenergetskog sela?

Za uspeh bioenergetskog sela važno je prepoznati sve različite incijative u selu koje doprinose opštem cilju snergetske samodovljnosti. Postojeća bioenergetska sela koriste niz različitih poslovnih modela i načina organizacije, npr. energetske kooperative, javno-privatno partnerstvo i javna preduzeća. Pored toga, privatne investicije i inicijative, npr. društva sa ograničenom odgovornošću i građanska partnerstva ispunjavaju postojeće mogućnosti. Idealno bi bilo da dobavljači i biomase i korisnici energije budu u zajedničkom posedu bioenergetskih postrojenja. Participatorni pristupi, npr. kooperative građana/potrošača, najprihvaćenija su opcija zbog neposrednog učešća građana, istih glasačkih prava članova i zbog visokog stepena transparentnosti u odlučivanju. Cilj nije da se maksimalno poveća promet, već da se obezbedi da svi stanovnici sela imaju korist od investicija i da osete povećanje dobrobiti, a da se zajednici omogući razvoj u selu i u regionu.

Više informacija o mogućim poslovnim modelima može se naći u publikaciji „Vodič za opcije finansiranja, ugovore, modele vlasništva i poslovne modele za bioenergetska sela“ na stranici BioVill projekta.

Za više informacija, pogledajte „Vodič za opcije finansiranja, ugovore, modele vlasništva i poslovne modele za bioenergetska sela“ na stranici BioVill projekta (Rezultat D 5.1): http://www.biovill.eu/results/biovill-publications-en/.

9.     Šta je lokalna bioenergetska radna grupa? Ko su njeni članovi? Mogu li se još uvek priključiti toj radnoj grupi?

Pokretači bioenergetskih projekata i/ili ključne zainteresovane strane u selu mogu da uspostave lokalne bioenergetske radne grupe kako bi usmeravali proces pokretanja i realizacije bioenergetskog sela, diskutovali različite aspekte i pripremali odluke, razvijali tehničke koncepte i proračune, kao i da bi promovisali projekat stanovnicima sela, kao i lokalnim, regionalnim i nacionalnim vlastima. Svi zainteresovani za podršku bioenergetskim projektima mogu se pridružiti i pomoći lokalnim bioenergetskim radnim grupama. Kontaktirajte osobu koja je odgovorna na lokalu preko info pulta ili nacionalnog partnera sa saradnju sa BioVill projektom. Za više informacija, obratite se na info pultu i nacionalnim partnerima, ili posetite internet stranicu BioVill projekta – odeljak Bioenergetska selalokalni info pult, ili odeljak PartneriKonzorcijum BioVill.

10.  Da li je potrebno sakupljenu drvnu biomasu peletirati?

Ne, nije obavezno. Postoji savremena tehnologija grejanja koja može da koristi razne oblike goriva na bazi drveta, npr. sečku, drvo i pelet. Za svaki bioenergetski projekat treba izabrati najpogodnije drvno gorivo u skladu sa lokalnim uslovima.

11.  Zar korišćenje biomase nije preskupo?

Ekonomske prednosti korišćenja lokalne biomase za grejanje i proizvodnju energije umnogome zavise od lokalnih uslova i treba ih precizno analizirati pre investiranja u prelazak na drugo gorivo ili u nove tehnologije za proizvodnju bioenergije. Ipak, mnogbrojni primeri dobre prakse dokazali su korišćenje lokalne biomase za proizvodnju bioenergije može biti ekonomičnije od postojećih rešenja na fosilno gorivo, odnosno na gas, lož-ulje, struju ili tradicionalno drvno gorivo. Savremeni sistemi grejanja na biomasu često su tehnički komforniji od postojećih tehnologija.

12.  Koja vrsta otpada i ostataka se može koristiti za proizvodnju bioenergije?

Savremeni kotlovi na biomasu mogu koristiti razne oblike drvne biomase. U mnogim slučajevima, mogu da koriste i otpadno drvo, kao što su grane, kora, piljevina i čvrsti ostaci iz poljoprivrede, kao što su slama, kukuruzna šaša, granje voćki i žbunja. Nacionalni partneri za saradnju na BioVill projektu mogu dati više informacija o dostupnim tehnologijama za proizvodnju bioenergije (posetiti internet stranicu BioVill projekta).

13.  Kakve koristi selu i njegovim stanovnicima može doneti prelazak na bioenergiju? Zašto bi neko selo trebalo da učestvuje u bioenergetskim projektima?

Korišćenje održivih lokalnih izvora biomase za proizvodnju energije može imati razne uticaje na socijalne, ekonomske i aspekte zaštite životne sredine u selima. Na primer, proizvodnja i korišćenje lokalnih resursa biomase može značiti otvaranje radnih mesta i/ili veći prihod za lokalne vlasnike šuma, pilana i za prerađivače drveta, snabdevače energijom i druge pružaoce usluga, samim tim jačajući lokalnu privredu zasnovanu na biomasi. Pored toga, mogu se smanjiti emisije štetnih materija, naročito u grejnoj sezoni. U slučaju zajedničkog upravljanja sistemom grejanja, povećava se poverenje i saradnja među seoskim stanovništvom. Dodatne koristi od savremenih sistema na bazi biomase uključuju: veću ugodnost, manje rada u proizvodnji sopstvenog drveta za ogrev, stabilne i predvidljive troškove, kao i nezavisnost od uvoza prirodnog gasa i drugih fosilnih goriva, itd.

Uključenje sela u takav bioenergetski projekat donosi još prednosti, npr. mogućnost sticanja međunarodnog iskustva u oblasti bioenergije, razmene i učenja od međunarodnih eksperata i primere najbolje prakse, kao i pokretanje i jačanje saradnje i partnerstva.

14.  Koje su prednosti toplana na biomasu u poređenju sa pojedinačnim sistemima grejanja?

Javne toplane često nude ekonomičnije i ugodnije snabdevanje energijom u poređenju sa individualnim sistemima za grejanje, jer investiciju, instalaciju i upravljanje zajednički organizuje iskusni investitor/operater za veliki broj potrošača. Na primer, indivdualna domaćinstva ne moraju da ulažu u kotao za grejanje i u dimnjak. Postojeće kotlarnice mogu se koristiti za druge namene. Zajednički rad i održavanje sistema od strane iskusnog operatera takođe je prednost za korisnike sa aspekta nižih troškova rada i održavanja sitema. Štaviše, profesionalno upravljanje zajedničkom kupvinom goriva može da smanji cenu goriva, te samim tim i troškove grejanja. Na kraju, ali ne manje važno, integrisanje obnovljive energije (ili otpadne toplote iz industrije) često je lakše i isplativije u lokalnim javnim toplanama nego u indvidualnim sistemima grejanja.

15.  Koje su ključne pojedinačne ekonomske koristi od primene goriva na bazi biomase umesto fosilnih goriva u kotlovima ili pećima za grejanje?

Zahvaljujući i dalje manjim proizvodnim pokazateljima, investicioni troškovi za kotlove i peći na biomasu često su veći nego za kotlove i peći na fosilna goriva. Međutim, sistemi zasnovani na biomasi imaju velike koristi od manjih troškova goriva. Godišnja ušteda na troškovima za gorivo obično premašuje veće investicione troškove u periodu od 10 do 15 godina, u zavisnosti od cena nafte i gasa u odnosu na cenu biomase. Dok su troškovi proizvodnje toplote na bazi fosilnih goriva po kWh uglavnom pod dominacimom udela troškova goriva (često iznad 66%), troškovi proizvodnje toplote na bazi biomase pod uticajem su kapitalnih troškova (često veći od 50%). To znači da povećanje cena fosilnih goriva mnogo snažnije podiže troškove proizvodnje toplote u sistemima na fosilna goriva od sličnog povećanja cena biomase za sisteme na bazi biomase. Zbog toga je sistem grejanja na bazi biomase stabilniji (manje rizičan) u slučaju povećanja cene goriva. Pored toga, biomasa je poslednjih decenija pokazala i manje fluktuacije cena i niže cene. Ako javni sektor delimično pomogne u nadoknađivanju većih investicija, sistemi za grejanje na bazi biomase postaju realno konkurentni sa stanovišta investitora, kako i pokazuje veliki udeo biomase na tržištu u naprednim privredma zasnovanim na biomsai. U Austriji, na primer, 25% ukupne toplotne energije, 35% proizvedene pare i 45% ukupne energije u javnim toplanama pokriva se gorivom na bazi biomase. Skandinavske zemlje imaju još veći udeo biomase. Ovo dokazuje da biomasa ima svoje ekonomske prednosti za pojedince, pored pratećih socijalnih, kao i prednosti zaštite životne sredine i klime.

16.  Kako građani mogu da koriste bioenergetski projekat, kao što je BioVill, ako im se kuća ne nalazi u/blizu seoskog centra i ne mogu se priključiti na lokalnu javnu toplanu?

Kako je glavni cilj bioenergetskog sela da proizvede i zadovolji veći deo svojih potreba za energijom iz lokalnih izvora biomase, domaćinstva koja se ne mogu priključiti na lokalnu javnu toplanu takođe se podstiču da koriste izvore bioenergije i da unaprede svoje individualne sisteme grejanja. Dakle, BioVill nudi informacije i savete za individualna rešenja za (kućne) sisteme za grejanje, odnosno savremene kotolove i peći na biomasu. Pre nego što donesete odluku o poželjnoj tehnologiji grejanja na biomasu, treba da pogledate informativne materijale koje je projekat pripremio, a odnose se na savremene tehnologije grejanja na drva, pelet i sečku (dostupno na internet stranici BioVill -> odeljak RezultatiPublikacije BioVillMaterijali za distribuciju). Pored toga, loklani partner u projektu BioVill može vam pomoći u pripremi proračuna troškova grejanja, poređenju troškova grejanja za različite tehnologije grejanja na biomasu. Na taj način bićete u mogućnosti da izaberete najpogodniju opciju za sebe. Nacionalni partner na BioVill projektu takođe vas može informisati o finansijskim mogućnostima i dostupnim programima podrške za nabavku malih savremenih kotlova na biomasu. Informacije o tome možete dobiti i na BioVill info pultu.

17.  Koje su tipične mere za prelazak na bioenergiju koje se primenjuju u bioenergetskim selima?

Najčešće mere prelaska na drugi vrstu energije u bioenergetskim selima uključuju izgradnju centralnog sistema za grejanje na biomasu (pelet, sečka) ili na drugu obnovljivu energiju, javnih toplana, decentralizovanog sistema grejanja na biomasu, kao i solarno-termalnih i fotonaponskih ćelija. Ponekad se realizuju vetro ili vodo-generatori i geotermalna postrojenja. Ukoliko to dozvoljavaju okvirni uslovi, projekti se fokusiraju na holistički pristup, uključujući sisteme za proizvodnju toplote i struje, kao i mere energetske efikasnosti, npr. u javnim i privatnim objektima, kako bi se smanjila ukupna potražnja za energijom.

18.  Kako se te mere mogu finansirati?

Postoji više opcija za finansiranje lokalnog prelaza na drugi vid energije u zavisnosti od postojećeh pravnog okvira i lokalnih uslova. Pre svega, opština može finsirati mere prelaska na drugi vid energije i postati vlasnik instaliranog sistema grejanja. Lokalno stanovništvo takođe može uspostaviti inicijativu ili osnovati kompaniju (na primer, energetsku kooperativu) i finansirati planirane mere. U oba slučaja, za finansiranje projekata prelaska na drugi vid energije najčešće se koriste krediti od finansijskih institucija i subvencije iz nacionalnih ili evropskih programa.  Pored toga, javno komunalno preduzeće može preuzeti odgovornost za investiranje i upravljanje novim bioenergetskim sistemom. Konačno, može se uključiti i treće lice, kao što je kompanija za energetske usluge, i finansirati projekte u potpunosti.

19.  Kako isporučilac energije ispostavlja račune za troškove energije?

Najčešće korisnik toplotne energije plaća naknadu za priključenje na početku ugovora. Ponekada se ugovori i plaćanje u ratama za vreme trajanja ugovora, kao neka osnovna naknada koja uključuje sve fiksne troškove (troškove rada i održavanja). Isporučena energija obračunava se po dogovorenoj ceni po kWh, pomnoženo sa izmerenom godišnjom potrošnjom toplote. Mnogi ugovori o isporuci energije takođe uključuju klauzulu o prilagođavanju cene koja uzima u obzir promenljivost cena relevantnog goriva i troškove rada i održavanja.

20.  Gde mogu da nađem više informacije ako budem zainteresovan/a za uvođenje javne toplane?

Uključenje i učešće velikog broja lokalnih zainteresovanih strana, donosilaca odluka i potrošača od ključnog je značaja za uspeh sistema javnih toplana u bioenergetskim selima. Dakle, ako ste zainteresovani za uspostavljanje javnih toplana, treba već na samom početku da kontaktirate relevantne zainteresovane strane i donosioce odluka u vašoj opštini. Za više informacija o postojećim javnim toplanama, dostupnim tehnologijama i naučenim lekcijama iz procesa implementacije u selima u okviru BioVill projekata, kontaktirajte predstavnike u Stalnoj konferenciji gradova i opština i na info pultu u opštini Bajina Bašta.

21.  Gde mogu da nađem više informacija o preliminarnim studijama izvodljivosti za planirane javne toplane u partnerskim selima projekta BioVill?

Za više informacija od rezultatima preliminarnih studija izvodljivosti za planirane javne toplane u selima BioVill projekta, potražite dokument „BioVill D4.2 Izveštaj o mogućnostima za uspostavljanje kombinovanih postrojenja za proizvodnju toplotne i električne energije na biomasu i malih javnih toplana u ciljnim selima“ na internet stranici BioVill projekta – odeljak RezultatiPublikacije BioVillRezultati.

22.  Da li su za korišćenje izvora bioenergije u mom regionu dostupne subvencije?

Dostupnost subvencija i šema podrške za korišćenje obnovljivih izvora energije varira od zemlje do zemlje, ponekad i od regiona do regiona. Za više informacija o stanju u partnerskim zemljama BioVill projekta, potražite dokument „BioVill D2.7 Izveštaji o regionalnim i lokalnim okvirnim uslovima u ciljnim selima“ na internet stranici BioVill – odeljak Rezultati – Publikacije BioVillRezultati.

23.  Gde mogu se više informišem o anketama sa građanima i o njihovim vizijama i idejama?

Rezultati anketiranja građana u ciljnim selima BioVill projekta prikazani su u dokumentu „BioVill D3.6 Anketiranje građana o njihovim vizijama i idejama o uspostavljanju bioenergetskih sela u Hrvatskoj, Makedoniji, Rumuniji, Srbiji i Sloveniji“, kojeg možete naći na stranici BioVill projekta za željenu zemlju, u odeljku RezultatiPublikacije BioVillRezultati.